Mačke s Felv ili FIV i prehrana

Ako ste udomili mačku iz (dobrog) azila, onda je ona već testirana i poznat joj je status za Felv (leukemija) i Fiv (mačji AIDS). Ako je vaša nova prijateljica do vas došla na drugi način, svakako se preporučuje da prilikom prve veterinarske posjete obavite testiranje. Naravno, ono je obavezno ako već imate mačke u domu i potrebno ga je napraviti prije nego što se međusobno upoznaju. To što mačka naizgled izgleda zdravo nije dovoljno, jer nije nužno da su mačke zaražene jednim ili oba virusa već i bolesne.

Mačka koja je na testu pozitivna ne mora živjeti u mjehuru, ali je uvijek preporučljivo poznavati njezino stanje kako bi se što više izbjegle stresne situacije. Takve mačke ne izlažemo neprijatnom ili konfliktnom suživotu s drugim životinjama (u slučaju Fiv+), omogućavamo im boravak odvojeno od drugih mačaka (u slučaju Felv), nastojimo im osigurati što stabilnije uvjete života, ne izlažemo ih temperaturnom stresu, zimi osiguravamo dovoljno toplu okolinu, izbjegavamo izlaganje okolišnom stresu... Prije svega, treba izbjegavati sve što bi moglo oslabiti njihov imuni sustav.

Ako je mačka bez simptoma i uz poštivanje svega gore navedenog, smjernice za njegu su iste kao i za negativne mačke. U slučaju pojave simptoma, potrebno je u suradnji s veterinarom svaki problem posebno tretirati kako bi se pokušala poboljšati kvaliteta života.

Mačja hrana

Najbolji način za održavanje snažnog imunološkog sustava je hranjenje potpuno biljnom prehranom bogatom antioksidansima, vitaminima i mineralima. Pozitivne mačke treba hraniti visokokvalitetnom hranom koja:

• ne opterećuje njihov organizam izlučivanjem suvišnih toksina (kao što je to slučaj kod mesne hrane)
• sadrži sve potrebne hranjive tvari (koje niskokvalitetna hrana često ne pruža)

Jedan od najčešćih problema kod mačaka s pozitivnim testom je gingivostomatitis, bilo zbog virusne infekcije (jer uz FIV ili FeLV često imaju i druge viruse, poput herpesvirusa ili kalicivirusa) ili zbog autoimunog stanja. Gingivostomatitis zahtijeva medicinski, a ponekad i kirurški tretman te vrlo specifičan prehrambeni pristup. On se razlikuje od mačke do mačke, ovisno o tome gube li apetit ili ne, prestaju li jesti zbog boli i slično.

U mnogih mačaka promjena prehrane s mesne na biljnu pokazala se kao pozitivna. Mačke s gingivostomatitisom koje zbog boli nisu jele, počele su jesti s manje problema, budući da biljna hrana sadrži manje soli i aroma. S vremenom, budući da hrana modulira upalne mehanizme, kod nekih je proces stvaranja rana na desnima bio poboljšan do te mjere da je izbijanje konačno bilo pod kontrolom. Kod drugih je situacija znatno drugačija i zahtijevaju vrlo specifičnu veterinarsku prehranu, koja trenutno ne postoji u biljnoj varijanti.

Oba virusa povzročata pogoste okužbe, saj je imunski sistem zaradi njihove prisotnosti oslabljen. Popolna rastlinska prehrana lahko pomaga ohraniti dobro telesno kondicijo in podpira imunski sistem pri soočanju s temi okužbami. Ob okužbah je smiselno dodajati prehrani vitaminske dodatke, nekaterih okužb pa je potrebno tudi zdraviti. Vedno pa velja, da je veterinar tisti, ki vam lahko najbolje svetuje, kaj vaša mačka potrebuje.

Prilagoditi se moramo živali in njeni bolezni

Živali, ki so pozitivne na Felv (levkozo), pogosto razvijejo tumorje, pri obeh virusih pa se lahko pojavijo tudi druge bolezni, ki močno oslabijo njihovo zdravje, kot so anemija, odpoved ledvic, prebavne motnje in podobno. Vsak primer je treba preučiti posebej in ga zdraviti na način, ki je prilagojen posamezni mački. Pri tem nikoli ne sme prenehati prejemati najboljše hrane, ki jo lahko prenaša. Žal včasih postanejo brbončice precej zahtevne, zato je edina hrana, ki jo bodo sprejeli, tista najslabše možne kakovosti. Naša dolžnost je, da jim pomagamo zaužiti čim bolj kakovostno hrano, ki jo lahko pripravimo tako, da jim je bolj privlačna. Hrano lahko navlažimo, segrejemo ter ji dodamo jedilni kvas, morske alge v kosmičih ali surova rastlinska olja (kokosovo, sončnično, olivno, laneno olje).

Če živite z mačko, ki je bila pozitivna na testu, in potrebujete nasvet, vedno poiščite pomoč veterinarja.

Povzeto po članku avtorice Maríe González, veterinarke in ustanoviteljice zavetišča Refugio La Vida Color Frambuesa.